„Promeni misao i promenićeš emociju.“

Ovu rečenicu sam prvi put čula tokom predavanja na fakultetu pre otprilike 15 godina.Tada mi je zvučala veoma jednostavno, gotovo kao nešto što se podrazumeva.Danas, sa mnogo više iskustva, mogu da kažem da je upravo ta rečenica obeležila moj profesionalni put.

Odrastala sam u porodici u kojoj su teme mentalnog zdravlja bile deo svakodnevnog života, jer oba moja roditelja dolaze iz pomagačkih profesija.Moglo bi se reći da „kruška nije pala daleko od stabla“ 😊.Knjige iz oblasti psihologije bile su prisutne u našoj kući tokom mog detinjstva.Iako tada nisam u potpunosti razumela njihov sadržaj, danas jasno vidim koliko su me oblikovale.

Psihologiju sam upisala iz želje da bolje razumem ljude i pružim podršku onima kojima je potrebna. Osnovne i master studije psihologije završila sam na Filozofskom fakultetu u Nišu.Trenutno sam na petoj godini edukacije iz kognitivno-bihejvioralne psihoterapije u okviru akreditovanog programa Srpske asocijacije bihejvioralno kognitivnih terapeuta.

Više od deset godina bavim se savetodavnim radom.Profesionalni put započela sam u Centru za socijalni rad, gde sam radila sa porodicama i decom, a kasnije sam se usmerila ka psihoterapijskom radu sa odraslima.Ipak, iskustvo stečeno u radu sa porodicama smatram izuzetno dragocenim.Zato mi se i danas često obraćaju osobe koje prolaze kroz proces razvoda ili su žrtve porodičnog nasilja.

Kroz godine učenja i rada sve više sam uviđala koliko način na koji mislimo utiče na to kako se osećamo.Istovremeno, svaki susret sa klijentima za mene predstavlja priliku za dalje učenje.Znam da ovo može zvučati kao kliše, baš kao i rečenica „Uživam u radu sa ljudima“, ali za mene je to zaista istina.

Svaki napredak mojih klijenata predstavlja mi izvor smisla i podseća me odakle je sve i počelo.Moj cilj je da terapijski prostor bude mesto na kojem ćete se osećati sigurno i prihvaćeno.Verujem u važnost toga zato što sam i sama prošla kroz terapijski proces.

Zajedno možemo raditi na promenama koje su vam važne.